Prvi sofisticirani oblici ljudskog rada kao svrhu imaju za cilj da čoveka poštede ne samo od neizvesnosti preživljavanja, već i od samog rada
Rad je stvorio čoveka jeste jedna od najpoznatijih, najpopularnijih i najčešće korišćenih krilatica marksističke filozofije, kojima je tako obilovao društveni život komunističkih i socijalističkih zemalja druge polovine dvadesetog veka, širom sveta, a ponajviše u istočnoj i jugoistočnoj Evropi.
Koje su to karakterne crte nagona za samopotvrđivanjem koje predstavljaju njegove iracionalne komponente?
Termin „psihološke funkcije“ označava skup četiri naizgled zasebno uobličena entiteta: čula, emocija, nagona i razmišljanja. U realnosti, njihovo funkcionisanje je međusobno prožimajuće.
Pastir je u nedelju uveče proglasio vanredno stanje, ali goveda su nesmanjenom žestinom nastavila da špartaju, zuje i lunjaju datim im prostorom.
Narcizam je neminovna psiho-emotivna pojava u procesu nastanka svesti o sebi. Nastaje iz prepoznavanja sebe kao posebne jedinke, sa ličnim doživljajem sveta i jedinstvenom perspektivom posmatranja drugih.
Ovaj tekst u osnovi prezentuje originalna razmišljanja i stavove autora, ali u prikazu tih razmišljanja i stavova oslanja se na rad:
Psihološka studija o jednoj književnoj kritici – Esej o Dostojevskom, Vladimira Nabokova
Ljudski moral predstavlja skup pravila ponašanja u životnim aktivnostima ljudskih jedinki. Životne aktivnosti su motivisane voljom, cilj im je održanje ličnog života i života vrste.
Upoređivanje razvoja ljudskog društva sa ontogenetskim i socijalnim razvojem pojedinačnog ljudskog bića
