• 0 Items - 0,00
    • Trenutno nema proizvoda u korpi.

Blog

featured-27.01

Rečenica iz naslova (Rad je stvorio čoveka) jeste jedna od najpoznatijih, najpopularnijih i najčešće korišćenih krilatica marksističke filozofije, kojima je tako obilovao društveni život komunističkih i socijalističkih zemalja druge polovine dvadesetog veka, širom sveta, a ponajviše u istočnoj i jugoistočnoj Evropi. Prožeta je romantičarskim zanosom ljudske jednakosti, zajedništva i konstruktivnog pregalaštva, na putu u svetlu budućnost, koja otprilike predstavlja socijalni raj za sve ljude na planeti. Sećam se patosa sa kojim su nam je predstavljali profesori, ne samo marksizma i sociologije, već i istorije, biologije, književnosti… Taj romantičarski duh oseća se već u izvornom članku Fridriha Engelsa: Uloga rada pri pretvaranju majmuna u čoveka, odakle je krilatica i potekla. 

Pogledajte sve knjige i izdanja i naručite: OVDE

Učinilo mi se zanimljivim da se još jednom spustimo toboganom poslednje faze ljudske evolucije, faze u kojoj je „od majmuna nastao čovek“ – kako reče Engels, oslanjajući se na Darvinova učenja. Jedina razlika u odnosu na Engelsov spust biće obraćanje pažnje na psihološke karakteristike čoveka, kao i na ulogu ljudske psihologije u dešavanjima tokom tog evolutivnog spusta. Naime, marksističku filozofiju odlikuje globalno sagledavanje toka i transformacija socijalnih odnosa kroz ljudsku istoriju, u kome su ljudske psihoemotivne karakteristike istaknute na blago rečeno insuficijentan i definitivno neobjašnjen način, preko dve uniformne grupe: eksploatatore i eksploatisane. Zato bi, čini se, primereniji naziv za marksističku filozofiju bio marksistička sociologija, time pokazujući između ostalog i to koliko je sociologija bez psihologije površna društvena nauka. Odiseja komunizma u drugoj polovini dvadesetog veka predstavlja verovatno najveći sociološki eksperiment u ljudskoj istoriji, koji je najočiglednije pokazao upravo to – da su zaključci socioloških analiza neprimenljivi u praksi kao anticipacija budućih transformacija društvenih odnosa, bez podrške psihologije. Sociologija i psihologija zajedno, u međusobno prožimajućem odnosu – to već zaslužuje da se nazove filozofija.

Pogledajte sve knjige i izdanja i naručite: OVDE

Rade i životinje, ne samo čovek

Neću se više osvrtati na Engelsov članak, iako će mi neke njegove opservacije služiti kao poštapalice u ovom prikazu. Tako i počinjem, pokušajem da definišem ono što u tom članku nedostaje. Najpre, to je definisanje rada kao životne, biološke kategorije, mnogo pre profilisanja njegove uloge u socijalnom razvoju čoveka. Fasciniranost i opsednutost društvenim, uz zanemarivanje biološkog u čoveku, tipično je slepilo narcizma ljudske svesti, čemu nisu odoleli ni Marks i Engels. 

Kao i sve druge karakteristike i aktivnosti živog sveta, rad podleže procesima evolucije tog istog sveta. Bilo bi nedopustivo površno kategoriju rada svesti na sofisticirane i osmišljene ljudske aktivnosti, kao što je recimo rad na obradi zemlje, u proizvodnom pogonu ili na šalteru banke. Ljudski rad podrazumeva i branje voća, što se nimalo ne razlikuje od sličnih aktivnosti nekih životinja. Ako neko misli da razlika postoji u tome što je čovek osmislio skladištenje ubranog voća radi odložene upotrebe, slično radi i veverica, koja u istu svrhu skladišti lešnike.

Pogledajte sve knjige i izdanja i naručite: OVDE

Na ovom nivou, gde rad definišemo u njegovom bazičnom smislu – u kome je njegova svrha više nego očigledna, neopterećena komplikovanom ljudskom psihologijom, a to je održanje života – moramo se složiti da sve aktivnosti životinja koje služe održanju njihovog života predstavljaju nekakav rad. Jurcanje za plenom i bežanje od predatora jeste rad, kao što je rad pravljenje gnezda ili kopanje jama u cilju zaštite od hladnoće ili predatora. Zar nije ogroman rad seoba ptica u toplije krajeve u jesen, a onda povratak na mesta bogata hranom u proleće?

Tako dolazimo do toga da rad moramo podeliti na rad u opštem, biološkom smislu, koji podrazumeva rad svih živih bića, i rad kao ljudsku socijalnu kategoriju. Ne sumnjam da je Engels mislio na ovu drugu kategoriju dok je pisao svoj članak.

Kraj prvog dela…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *