• 0 Items - 0,00
    • Trenutno nema proizvoda u korpi.

Blog

psiholoske funkcije nebojsaivanovic

Tekstovi ovog poglavlja ukazuju na izvesnost da su psihološke funkcije nastale na molekularnom nivou razvoja živog sveta, kao energetska razmena među proteinima različitih funkcija u cilju koordinacije njihovih aktivnosti usmerenih na održanje molekula nukleinske kiseline u čijoj su službi. Polazna pretpostavka je da ništa u živom svetu nije moglo nastati ni iz čega, pa ako su morfološke strukture i funkcije živog sveta nastale iz prostih organskih molekula isto je i sa psihološkim funkcijama.

Tekst je izdvojeni deo eseja “Psihološke funkcije” – NARUČITE ESEJ: OVDE

Mogu se zamisliti proteini zaduženi za registrovanje energetskih impulsa iz okoline (čula), proteini zaduženi za kretanje (mišići) i proteini zaduženi za procenu kvaliteta (odnosno kvantiteta) energetskog signala i odluku da li ići ka signalu ili se udaljavati od njega (emocije). Svi ovi proteini postoje i danas, ali su udruženi u organizovane sisteme koji predstavljaju organe sa istim funkcijama. Njihova međusobna komunikacija se u početku možda odvijala energetskim impulsima, kasnije signalnim proteinima iz kojih su nastali nervi. Sama komunikacija među njima, putovanje informacionih impulsa između njih, predstavlja razmišljanje. Višestruko ponavljani istovetni ciklusi razmišljanja dovode do automatizma tog ciklusa, refleksnog luka koji predstavlja nagon.

Na primer, molekul nukleinske kiseline okružen je proteinima sa navedenim funkcijama, koje je stvorio sam, po svom obrascu. Kada njegov protein-čulo registruje energetski signal drugog složenog molekula u okolini prenosi tu informaciju do proteina-emocije; protein-emocija procenjuje recimo da je to signal većeg proteina (jači signal), koji time što je veći preti da će asimilovati posmatrani molekul, te da se stoga treba udaljavati od njega, pa proteinu-mišiću šalje signal za kretanje i za pravac kretanja koji je udaljavanje od signala. Prenos signala među proteinima (razmišljanje) je veoma brz, tako da se akcija kretanja dešava praktično istovremeno sa dobijanjem signalne informacije.

Tekst je izdvojeni deo eseja “Psihološke funkcije” – NARUČITE ESEJ: OVDE

Sve ove tvrdnje su na različite načine i sa različitih pozicija naučno dokazane, osnov dokaza su naučne istine o strukturi i funkciji složenih molekula nukleinskih kiselina i proteina. Onima koji nemaju makar elementarna znanja iz biohemije i molekularne biologije sve ovo može biti nejasno i apstraktno.

Dokaz da se sve dešavalo na približno takav način mora biti posredan, pa u tom smislu i nije pravi dokaz već pretpostavka. Ona proističe iz činjenica da se identični procesi dešavaju i danas kod svih razvojnih nivoa živog sveta, sa istim stukturnim i funkcionalnim elementima – nukleinskim kiselinama i proteinima – ali na složenije organizovanim nivoima. Posredni dokaz je i činjenica da su čula, emocije, nagoni i kretanje morali nastati na nekom razvojnom nivou; najlogičnija je pretpostavka da se to dešavalo već na nivou složenih organskih molekula.   

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *