• 0 Items - 0,00
    • Trenutno nema proizvoda u korpi.

Blog

psihološke funkcije nebojsaivanovic

Termin „psihološke funkcije“ označava skup četiri naizgled zasebno uobličena entiteta: čula, emocija, nagona i razmišljanja. U realnosti, njihovo funkcionisanje je međusobno prožimajuće. Sveukupnost psiholoških funkcija predstavlja svest živog bića.

U misaonoj potrazi za poreklom psiholoških funkcija dolazi se do logičnog zaključka da su one morale nastajati uporedo sa nastajanjem života, već na nivou prvih funkcionalnih organskih molekula. I ne samo to. Njihov nastanak zapravo je neophodan uslov nastanka i razvoja života. Ako život posmatramo kao jedinstvo organske materije i njenog funkcionisanja, psihološke funkcije i svest čine ovu drugu, funkcionalnu komponentu života.

Tekst je izdvojeni deo eseja “Psihološke funkcije” – NARUČITE ESEJ: OVDE

Sva živa bića poseduju sve psihološke funkcije, ali na nivou složenosti koji je srazmeran njihovoj morfološkoj organizaciji. To znači da i virusi (najjednostavnija živa bića) imaju čula kojima opažaju okolinu, emocije koje ih teraju da dođu do gradivnog materijala i da se razmnožavaju, nagone koji ova emotivna teranja povezuju sa pokretima i realizacijom.

Nadasve, virusi i razmišljaju! Komunikacija između čula, emocija i nagona nije ništa drugo do funkcija razmišljanja. Kako sve pobrojane funkcije formiraju svest, ne ostaje nam drugo do da prihvatimo da virusi imaju i svest.

Šta onda reći za jednoćelijske organizme, bakterije na primer. One su po svojoj strukturi i funkcionisanju složenije od virusa. Logično je da su i njihove psihološke funkcije i svest složenije, proporcionalno razlici u strukturnoj složenosti. Bakterije su od virusa složenije otprilike koliko je glista složenija od bakterija, ili koliko su ptica ili riba složenije od gliste. Prateći ovo usložnjavanje dolazimo i do čoveka. Njegova čula, emocije i nagoni nisu složeniji nego kod psa, ma kako to zvučalo neverovatno i razočaravajuće. Složenije je jedino razmišljanje. Ali baš to neproporcionalno razvijeno razmišljanje dovelo je do nastanka najvišeg nivoa svesti – ljudske ili više svesti. Osnovna karakteristika više svesti je svest o sebi. Ljudska viša svest, svesna sebe, svojim moćnim razmišljanjem izdvaja sebe kao nešto posebno, različito od drugih živih bića. To nazivamo narcizmom više svesti. Ljudska viša svest pokušava da promeni svoje osnovne (životinjske) emocije i nagone, gradeći sistem sekundarnih emocija i nagona – ljudski moral. Međutim, to nisu prave strukturne promene, već izvrtanja i uvijanja, dok u isto vreme najdublju osnovu moralnih emocija i nagona i dalje čine izvorne životinjske emocije i nagoni. Nesklad životinjskih i moralnih emocija i nagona predstavlja osnovni sadržaj poznatog entiteta: večite ljudske patnje.

U ovom tekstu posebno se naglašava uloga emocija. Ljudska misao impresionirana je razmišljanjem, kao psihološkom funkcijom koja daje egzistencijalnu prednost čoveka nad drugim živim bićima. Međutim, emocije su osnovna pokretačka snaga života, neuporedivo moćnija od razmišljanja. Čovek je svestan jedva 5% značaja i snage emocija. Emocije su te koje su proizvele sva ljudska materijalna i duhovna dela, između ostalog dovele su i do tako snažnog evolutivnog razvoja razmišljanja, kontinuirano teraju razmišljanje na akciju. Istovremeno snažno profilišu razmišljanje, ali toga jedva da smo svesni. Unutrašnji emotivni sukobi dovode i do najneprirodnijeg akta u živom svetu – samoubistva, ma koliko se nama činilo da je takva odluka proizvod razmišljanja. Zapravo, samoubistvo se dešava baš zato što je razmišljanje isuviše slabo da razjasni i prevaziđe nesvesne emotivne sukobe.

Tekst je izdvojeni deo eseja “Psihološke funkcije” – NARUČITE ESEJ: OVDE

Teško je naći poređenje koje bi na adekvatan način predstavilo sve aspekte odnosa emocija i razmišljanja. Ipak, pokušaću ovako: ako bi razmišljanje predstavljalo sva ljudska materijalna dela na planeti Zemlji – gradove, saobraćajnice, avionske i svemirske letove… – emocije bi predstavljale samu planetu Zemlju, u svoj svojoj veličini i sa svim njenim materijalnim i funkcionalnim resursima – zemljištem, vodom, vazduhom, biljnim i životinjskim svetom, rudama, atmosferskim prilikama…  

Sadržaj poglavlja:

            Psihološke funkcije na molekularnom nivou

            Nastanak i struktura nagona i emocija

            Nastanak svesti

            Struktura svesti

            Uslovni refleksi

            Više razmišljanje i viša svest

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *