• 0 Items - 0,00
    • Trenutno nema proizvoda u korpi.

Blog

psiholoske funkcije nebojsaivanovic

Psihološke funkcije: Ljudski intelekt, odnosno funkcija višeg razmišljanja, kroz evoluciju se razvila neproporcionalno snažno u odnosu na druge psihološke funkcije – čula, emocije i nagone. To se uočava već površnim pogledom na anatomiju ljudskog mozga, gde neokorteks kao nosioc funkcije višeg razmišljanja svojim volumenom višestruko prevazilazi volumen bazalnih ganglija, koje su sedište ovih drugih funkcija. Neproporcionalnost je lakše uočljiva ako se uporedi sa odnosima volumena moždanih struktura drugih životinjskih vrsta, koje nemaju moć višeg razmišljanja.

Ova neproporcionalnost dovodi do stvaranja jednog neusklađenog sistema u kome slabije komponente sputavaju snažnije da se ispolje u punoj snazi. Kao kada u mali auto ubacimo snažan motor koji prevazilazi njegove osnovne performanse; on će definitivno ići brže, ali će se na nekim nivoima brzine pojavljivati problemi zbog neprilagođenosti pojedinih konstrukcijskih rešenja tim brzinama.

Tekst je izdvojeni deo eseja “Psihološke funkcije” – NARUČITE ESEJ: OVDE

Viša svest, impresionirana samom sobom, nije u punoj meri svesna ovih ograničenja. Njen prioritet je da realizuje snagu svog moćnog razmišljanja. Ovo čini otimajući se od emotivnih limita koji je čvrsto drže, izbegavajući da se osvrne i na pravi način svesno sagleda te limite. Ne uviđa čak ni činjenicu da njena želja da realizuje svoju snagu proističe iz istog emotivnog sistema koji je sputava.

Emocije i njihova snaga svojim najvećim delom ostaju nevidljivi višoj svesti. Ovo je jednim delom posledica njihove objektivne nevidljivosti – ispoljavaju se neodređenim potrebama u ponašanju koje čula ne registruju kao čulno detektabilne energetske impulse, delom činjenice da se delovanje emocija doživljava kao prirodni i sastavni deo življenja, zbog čega u velikoj meri izostaje volja da se to delovanje sagledava odvojeno od drugih životnih funkcija, a delom je posledica iracionalnog odbijanja više svesti da emocije svesno sagleda u svim njihovim oblicima i nijansama.

Delovanje emocija i nagona, kao i čulnu nedetektabilnost tog delovanja, možemo uporediti sa silom gravitacije Zemlje. Sila gravitacije je nevidljiva, niti se može detektovati bilo kojim drugim čulom. Njeno postojanje osećamo posredno, vizuelnom percepcijom kretanja bačenog predmeta koji pada na zemlju, ili taktilnim čulima koja prenose pritisak predmeta koji nosimo. Dakle, sila gravitacije se ne može videti, opipati ili čuti, ali se mogu čulno registrovati efekti njenog delovanja.

Tekst je izdvojeni deo eseja “Psihološke funkcije” – NARUČITE ESEJ: OVDE

Njeno dejstvo se oseća i u prisustvu drugih sila, tako što pojačava ili slabi njihov učinak.

Život u uslovima konstantno prisutne gravitacije je prilagođen njoj; čini da se ona ne doživljava kao nešto neobično, već kao sastavni i logični deo života. Neobično bi bilo zapravo njeno odsustvo.

Emocije i nagoni u sistemu življenja pre nastanka višeg razmišljanja (nivo životinja) umnogome imaju karakteristike slične sili gravitacije: ne mogu se direktno detektovati čulima, ali se opažaju efekti njihovog dejstva; jače sile ih mogu savladati, ali se i u prisustvu tih sila oseća njihovo dejstvo; toliko su imanentno prisutne u svim životnim aktivnostima da predstavljaju neodvojivi deo života.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *