2,00€
PSIHOLOŠKO FUNKCIONISANJE VIŠE SVESTI
Ovaj esej ima za cilj da prikaže strukturu narcizma više svesti kao njenog imanentnog i osnovnog nagonsko-emotivnog sadržaja, kao i njegove odnose sa primarnim i sekundarnim nagonima. Narcizam je važna tačka u razmišljanjima o nagonima i emocijama, zbog čega je ovaj tekst od posebnog značaja, ali se i u drugim tekstovima narcizam obilno obrađuje, što svakako upotpunjuje sliku o njemu.
Ljudski moral predstavlja skup pravila ponašanja u životnim aktivnostima ljudskih jedinki. Životne aktivnosti su motivisane voljom, cilj im je održanje ličnog života i života vrste.
O NASTANKU, STRUKTURI I PRINCIPIMA FUNKCIONISANJA LJUDSKOG MORALA
U ovom eseju dolazimo do obrta u tumačenju strukture nastanka ljudskog morala. Ispostavlja se da je moral racionalna reakcija više svesti na narcizam, a ne narcistička težnja za udaljavanje više svesti od primarnih nagona.
LIČNI NAGONI
NAGONI VRSTE
Ovaj tekst se odnosi na kompleksno strukturisane nagone i emocije složenih organskih sistema, formirane pre nastanka ljudske više svesti. Nastali su kontinualnim razvojem i usložnjavanjem svojih preteča, u sadejstvu sa drugim morfološkim i funkcionalnim razvojnim usložnjavanjima živog sveta.
PSIHOLOŠKO FUNKCIONISANJE VIŠE SVESTI
Ovaj esej ima za cilj da prikaže strukturu narcizma više svesti kao njenog imanentnog i osnovnog nagonsko-emotivnog sadržaja, kao i njegove odnose sa primarnim i sekundarnim nagonima. Narcizam je važna tačka u razmišljanjima o nagonima i emocijama, zbog čega je ovaj tekst od posebnog značaja, ali se i u drugim tekstovima narcizam obilno obrađuje, što svakako upotpunjuje sliku o njemu.
LIČNI NAGONI
NAGONI VRSTE
Ovaj tekst se odnosi na kompleksno strukturisane nagone i emocije složenih organskih sistema, formirane pre nastanka ljudske više svesti. Nastali su kontinualnim razvojem i usložnjavanjem svojih preteča, u sadejstvu sa drugim morfološkim i funkcionalnim razvojnim usložnjavanjima živog sveta.
Ono što je zajedničko svim razvojnim oblicima, bez obzira na nivo organizacije, jeste sama aktivnost, odnosno sila koja ih pokreće na akciju. U ovom tekstu pokušavamo da utvrdimo prirodu i poreklo te sile.
PSIHOLOŠKE FUNKCIJE NA MOLEKULARNOM NIVOU
STRUKTURA SVESTI
Ljudski intelekt, odnosno funkcija višeg razmišljanja, kroz evoluciju se razvila neproporcionalno snažno u odnosu na druge psihološke funkcije – čula, emocije i nagone. To se uočava već površnim pogledom na anatomiju ljudskog mozga, gde neokorteks kao nosioc funkcije višeg razmišljanja svojim volumenom višestruko prevazilazi volumen bazalnih ganglija, koje su sedište ovih drugih funkcija.
O NASTANKU, STRUKTURI I PRINCIPIMA FUNKCIONISANJA LJUDSKOG MORALA
U ovom eseju dolazimo do obrta u tumačenju strukture nastanka ljudskog morala. Ispostavlja se da je moral racionalna reakcija više svesti na narcizam, a ne narcistička težnja za udaljavanje više svesti od primarnih nagona.
Ljudski moral predstavlja skup pravila ponašanja u životnim aktivnostima ljudskih jedinki. Životne aktivnosti su motivisane voljom, cilj im je održanje ličnog života i života vrste.
