• 0 Items - 0,00
    • Trenutno nema proizvoda u korpi.

Blog

o nastanku nebojsaivanovic

U ovom eseju dolazimo do obrta u tumačenju strukture nastanka ljudskog morala. Ispostavlja se da je moral racionalna reakcija više svesti na narcizam, a ne narcistička težnja za udaljavanje više svesti od primarnih nagona.

U prethodnim tekstovima, na više različitih mesta i načina, ukazano je na prirodu i mehanizme nastanka i razvoja ljudskog morala. Napravićemo kratku rekapitulaciju onoga što je već rečeno, koristeći donekle drugačiju terminologiju u cilju izbegavanja nedoumica i pogrešnog razumevanja.

Tekst je izdvojeni deo eseja “Nastanak morala” – NARUČITE ESEJ: OVDE

Terminološke razlike odnose se pre svega na glavne činioce ovih razmatranja: primarne i sekundarne nagone. Iako su njihove odrednice u prethodnim tekstovima jasno i nedvosmisleno date, možda će primarni i sekundarni nagoni i njihovi međusobni odnosi biti jasnije doživljeni ako ih nazivamo poznatim kolokvijalnim imenima. Zato ćemo primarne nagone od sada nazivati životinjski nagoni, a sekundarne nagone ljudski moral.

Primarni nagoni je termin koji adekvatnije izražava njihovu evolutivnu poziciju i suštinu; opet, životinjski nagoni može biti pogrešan termin ukoliko čoveka ne želimo da nazovemo životinjom, jer ti nagoni čine bazičnu nagonsku strukturu ne samo životinja već i čoveka. Termini sekundarni nagoni i ljudski moral u tautološkom smislu imaju sličan odnos kao i prethodni, naime, termin sekundarni nagoni je adekvatniji jer obuhvata i rudimentarne oblike morala u ponašanju životinja.

Tekst je izdvojeni deo eseja “Nastanak morala” – NARUČITE ESEJ:OVDE

Naše opredeljivanje za manje adekvatne termine ima još jednu svrhu: da istakne subjektivni stav više svesti prema primarnim i sekundarnim nagonima, proistekao iz njenog narcizma, koji prekomerno i nezasluženo ruži i nipodaštava životinjske nagone, a isto tako prekomerno i nezasluženo uzdiže i slavi ljudski moral. Mislim da svi mogu osetiti razliku u estetskom doživljaju pri izgovaranju termina ljudski moral i životinjski nagoni, gde se ljudski moral doživljava kao nešto lepo i uzvišeno, a životinjski nagoni kao nešto ružno i nisko. Ovaj estetski doživljaj je jedan od nagonskih prozvoda ljudskog morala (moralno je imati takav doživljaj) koji, kao i u većini drugih stvari kojima se bavi, prenebregava činjenicu da su i životinjski nagoni i ljudski moral dve u najmanju ruku ravnopravne evolutivne kategorije, a još licemernije i (sa njegovog stanovišta) nemoralnije zanemaruje činjenicu da je on sam proistekao iz životinjskih nagona. Ovakav odnos može se uporediti sa ponašanjem osobe koja uzdiže sebe i svoje kvalitete a ruži, nipodaštava i stidi se svojih roditelja, štaviše pokušava da zatre tragove koji ukazuju na to ko su joj roditelji.

Kontinuirani evolutivni razvoj i usložnjavanje morfoloških i funkcionalnih karakteristika živog sveta na Zemlji pratio je i odgovarajući razvoj psiholoških funkcija: čula, emocija, nagona i razmišljanja.

Dvopolno razmnožavanje i istovremeno rađanje više jedinki, kao novije funkcije živog sveta nastale kroz evoluciju, dovode do formiranja novih, interpersonalnih emocija i nagona. Interpersonalne emocije i nagoni nastaju eksteriorizacijom intrapersonalnih, njihovim projektovanjem ka okolini.

Tekst je izdvojeni deo eseja “Nastanak morala” – NARUČITE ESEJ:OVDE

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *