• 0 Items - 0,00
    • Trenutno nema proizvoda u korpi.

Blog

nastanka svesti nebojsaivanovic

Narcizam je neminovna psiho-emotivna pojava u procesu nastanka svesti o sebi. Nastaje iz prepoznavanja sebe kao posebne jedinke, sa ličnim doživljajem sveta i jedinstvenom perspektivom posmatranja drugih. Svako oseća samo svoje telo i svoje psihološke funkcije, o tuđem telu i psihološkim funkcijama poseduje samo intelektualne spoznaje. Tuđa zadovoljstva i patnje može emotivno doživeti samo posredno, fenomenom empatije.

Empatija je psiho-emotivni fenomen koji se razvio u sistemu više svesti, takođe kao proizvod sve snažnijeg razmišljanja. U izvesnom smislu predstavlja „povratnu reakciju“ razmišljanja – generisanje emocija razmišljanjem. Za evoluciju psiholoških funkcija ovo predstavlja revolucionarni događaj, bez obzira što se radi o relativno površnim emocijama, koje svoju energiju vuku iz ličnih emocija posmatrača.      

Tekst je izdvojeni deo eseja „O narcizmu“ – NARUČITE ESEJ: OVDE

Istovremeno, narcizam je od strane višeg razmišljanja prepoznat kao pojava štetna za realizaciju ličnih interesa, defnisanih primarnim emocijama i nagonima. Zato ga viša svest potiskuje i negira. Iz te imanentno kontradiktorne situacije – neizmenljiva prisutnost narcizma nasuprot racionalnoj potrebi za njegovim negiranjem i potiskivanjem – nastaje čitav psiho-emotivni svet više svesti, koji je zbog toga imanentno ambivalentan.

Ambivalentnost predstavlja najdublju osnovu ljudskog psiho-emotivnog funkcionisanja. Ona je uzrok nastanka ljudskog morala i razlog postojanja njegovih ambivalentnosti. Sukob narcizma i potrebe za njegovim negiranjem proizvodi neurotični naboj – psiho-emotivnu pojavu koju u određenoj meri i na razne načine poseduje svaka jedinka koja ima svest o sebi.

Mit o Narcisu rečito govori o narcizmu više svesti, s tim što je potrebno dati malo pojašnjenje. U mitu Narcis jeste objektivno najlepši i najpoželjniji, dok u realnom životu svako o sebi gradi subjektivnu konstrukciju na osnovu koje je najlepši i najpoželjniji. U toj konstrukciji mogu se naći i osobine koje u objektivnom smislu predstavljaju mane – recimo tvrdoglavost, drskost, bezobzirnost… – ali subjektivni lični doživljaj sebe sa lakoćom će sve to pretvoriti u vrline.

Tekst je izdvojeni deo eseja „O narcizmu“ – NARUČITE ESEJ: OVDE

Ako neko misli da ovo nije tačno, to je samo zbog toga što je snažno potisnuo svoj narcizam u svoje nesvesno. Ako snažno ističe svoju samokritičnost, to je samo zato što samokritičnost doživljava kao vrlinu koja ga čini lepim i poželjnim. Ako objektivno sagledava svoje mane, to je samo zato što ima dovoljno drugih vrlina (subjektivno pro/ecenjenih) koje ga ukupno čine lepšim i poželjnijim od drugih.  

Narcizam leži u osnovi nadasve jakog nagona za samopotvrđivanjem. Geneza ovog nagona uslovljena je razlikom u doživljaju svemoći s početka života, iz odnosa sa roditeljem, i realnom potrebom za društvenim prilagođavanjem kasnije u životu. Nagon za samopotvrđivanjem radi samo jedno: pokušava roditelju da dokaže kako zaslužujemo svemoć koju nam je pružao u početku, a potom uskratio.

I ovde se mnogi neće složiti. To je zato što su ovo u najvećoj meri nesvesni psiho-emotivni sadržaji. One koji se ne slažu treba zamoliti da objasne šta je to što tera ljude na neumorna stremljenja, sticanja i akcije samodokazivanja, koje višestruko prevazilaze njihove realne potrebe.

Sadržaj poglavlja:

            Kontinualnost razvoja više svesti

            Viša svest i narcizam

                      Svesno i nesvesno

                      Dalje o narcizmu

            Nagonske emocije u službi narcizma – estetika, patetika, kič, intuicija

                      Detaljnije o intuiciji

                      Kratko o empatiji

                      Dalje o intuiciji

            Intuitivne misli o narcizmu

            Intuitivne misli o generisanju neurotičnog naboja

            Psihološko funkcionisanje više svesti   

Jedan komentar

    • Sonja lucin

    • 8 месеца ago

    Jako je tesko ziveti sa nacisoidnom odobom. Dajte mi pomoc kako ziveti sa takvom osobom koja „sve zna, najpametnija, i ne pokusava da cuje osobu sa kojom zivi vec je stalno napada“

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *