• 0 Items - 0,00
    • Trenutno nema proizvoda u korpi.

Blog

kontinualnost nebojsaivanovic

U vremenskom smislu život je kontinuum , a ne skup datih konačnih oblika. Ovo se odnosi i na život pojedinca, i na period neke epohe, i na život vrste, i na čitavu evoluciju. Ono što navodi na doživljaj da je neki period distinktivna celina odvojena od drugih perioda je neka njegova osobina koja kvantitativno dominira u tom periodu – a) u odnosu na druge periode, b) u odnosu na druge osobine. Ali to ne znači da u tom periodu nema drugih osobina i da u drugim periodima nema te osobine. Pritom, iskustva prethodnih perioda se talože u vremenima koja prethode sadašnjem trenutku i na različite načine utiču na njegov trenutni oblik i ispoljavanje. Snaga tih uticaja mnogo više zavisi od intenziteta ispoljavanja nekih osobina u nekom periodu u prošlosti, nego od vremena koje je proteklo od ispoljavanja te osobine.

Tekst je izdvojeni deo eseja „O narcizmu“ – NARUČITE ESEJ: OVDE

Kao primere distinktivnih epoha u ljudskoj istoriji možemo navesti civilizacije Antičke Grčke ili Rima, Srednji vek, Renesansu… Sve one se doživljavaju kao manje ili više izdvojene i zaokružene celine, međutim, istina je da se i vremenski i prostorno prožimaju sa susednim epohama, a svoje uticaje na različite načine ostvaruju na sve buduće epohe, nezavisno od vremenske distance.

Kao primere distinktivnih perioda u životu čoveka možemo navesti period odojčeta, deteta, pubertet, adolescentno doba… I ovde važi tvrdnja da se ti periodi kontinualno prožimaju i da prethodni utiču na potonje.

Taloženje iskustava prethodnih perioda predstavlja sećanje. Sećanje se urezuje na različitim psihološkim dubinama pojedinca ili društva. Dubina na kojoj je događaj urezan u sećanje zavisi od intenziteta njegovog uticaja na život pojedinca ili društva u trenutku njegovog dešavanja. Manje značajni događaji se urezuju u površnije nivoe sećanja i srazmerno kraće traju od događaja koji imaju veći značaj.

Tekst je izdvojeni deo eseja „O narcizmu“ – NARUČITE ESEJ: OVDE

Intenzitet uticaja u krajnjoj liniji uvek predstavlja količinu značaja koji neko iskustvo ima na sposobnost preživljavanja.

Procena kvantiteta tog značaja u trenutku dešavanja je subjektivna, zavisi od do tada nataloženih iskustava. Daljim sticanjem iskustava odnos prema značaju nekog događaja u prošlosti može se menjati.

Osećam da moram davati konkretne primere za date tvrdnje, i zbog sebe i zbog čitaoca, da se ne bismo izgubili u apstrakcijama.

Sama institucija primera kao distinktivne celine ilustruje gore navedeno: primer je konačni oblik u kome dominira neka posebno izražena osobina koja ističe poentu tvrdnje. Tvrdnja je difuzna i kontinualna i zbog toga teže razumljiva, nedostaje joj isticanje posebno važnih osobina, a to nadomešta primer. Primer je opet donekle nezahvalna kategorija jer se isticanjem jedne karakteristike zanemaruju druge karakteristike koje svaka tvrdnja neminovno sadrži.

Tekst je izdvojeni deo eseja „O narcizmu“ – NARUČITE ESEJ: OVDE

Za relativnost značaja nekog događaja u životu možemo dati primer deteta koje biva kažnjeno od roditelja jer je razbilo čašu. Ako je iskustvo kažnjavanja novo i po prvi put doživljeno dete će ga intenzivno doživeti kao pretnju po svoj život i duboko ga urezati u svoje sećanje. Napraviće u svom psihološkom sadržaju uslovni refleks (nagon) koji povezuje razbijanje čaše sa pretnjom po život, i nadalje više od svega paziti da ponovo ne razbije čašu. Dalje kroz život u nekim trenucima će videti da razbijenje čaše i nije toliko značajna stvar pa će revidirati svoj odnos prema razbijanju čaše, ali će sećanje na događaj i kažnjavanje ostati duboko urezano. U svom odraslom dobu bolje će se sećati tog događaja nego nekih koji su se koliko juče desili, ali nisu urezani tako duboko. Uslovni refleks straha od razbijanja čaša, pohranjen u nesvesnom, opstaće u nekom intenzitetu, ali neće biti toliko jak kao u vreme kad je nastajao.

Tekst je izdvojeni deo eseja „O narcizmu“ – NARUČITE ESEJ: OVDE

Da bismo upotpunili priču o uslovnoj adekvatnosti institucije primera navešćemo da i u ovom primeru ima mnogo drugih karakteristika koje utiču na intenzitet doživljaja deteta u vezi sa razbijanjem čaše i kažnjavanjem, a koje se ne ističu zbog naglašavanja osnovne karakteristike događaja. Recimo, mnogo jači uticaj će imati kažnjavanje koje je neočekivano strogo u odnosu na dotadašnja iskustva koje je dete imalo sa svojim roditeljem u odnosu na ranije prekršaje i kažnjavanja; u emotivnom smislu, zbog svoje distinktivnosti, takvo kažnjavanje se doživljava kao prvo kažnjavanje u životu. Pritom, to neočekivano strogo kažnjavanje može biti posledica trenutno pojačane nervoze roditelja zbog razloga koji nemaju veze sa postupkom deteta, čega ono nije svesno; ili straha roditelja da se dete ne povredi krhotinama čaše;… i tako dalje.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *