• 0 Items - 0,00
    • Trenutno nema proizvoda u korpi.

Blog

intuitivne misli nebojsaivanovic

Intuitivne misli: Ljudski moral predstavlja skup pravila ponašanja u životnim aktivnostima ljudskih jedinki. Životne aktivnosti su motivisane voljom, cilj im je održanje ličnog života i života vrste.

Ovako definisana pravila ponašanja nazivaju se moralnim principima ili moralnim načelima, i regulišu odnose jedinke sa samom sobom i svojom okolinom. Okolina podrazumeva druge ljudske jedinke i životno okruženje predstavljeno živim i neživim svetom.

Esej INTUITIVNE MISLI O NASTANKU LJUDSKOG MORALA poručite: OVDE

Dakle, moral obuhvata kako odnos prema samom sebi i svom životu, tako i odnos prema članovima porodice, kolegama, sugrađanima, prijateljima i neprijateljima, svojoj naciji, religiji, kulturnom nasleđu, životinjama i biljkama, svojim i tuđim životnim prostorima, svojoj i tuđoj imovini…       

Svako moralno načelo ulazi u jedinku svesnim upoznavanjem načela i njegovim prihvatanjem od strane jedinke. Prihvatanjem načela jedinka ga ugrađuje u svoje nesvesne sadržaje po principima formiranja uslovnih refleksa, čime moralno načelo postaje nagon. Od tog trenutka jedinka nesvesno emotivno reaguje na moralnu ispravnost ili neispravnost određenog ponašanja, bez svesne analize situacije i odnosa u kojima se to ponašanje dešava.

Na primer, otimanje tuđeg dobra kod posmatrača a priori izaziva emotivnu reakciju koja se javlja na nedopustivo ponašanje, bez obzira na složene okolnosti u kojima se to otimanje dešava i u kojima se ponekad može naći i opravdanje za to otimanje, čak i sa pozicije istih važećih moralnih načela.

Esej INTUITIVNE MISLI O NASTANKU LJUDSKOG MORALA poručite: OVDE

U našim tekstovima za ljudski moral koristimo pridev sekundarni da bismo ga locirali u sistem više svesti i razlikovali od primarnih nagona i primarnog morala, koji je preteča sekundarnog, a dominantno se manifestuje ritualima.

Sekundarni moral može se posmatrati iz sistema više svesti (iz samog sebe), ili „od spolja“, kao segment u sveukupnom evolutivnom razvoju nagona i emocija.

Razliku između ove dve tačke posmatranja možemo uporediti sa razlikom u posmatranju planete Zemlje (u pokušaju da se utvrdi njena veličina i oblik) sa neke tačke na njoj ili iz tačke koja je na precizno definisanoj udaljnosti od nje, odakle se ona sagledava kao ceo objekat u vidnom polju. Jasno je da druga pozicija već u startu pruža mnogo više informacija.

Posmatranje sekundarnog morala iz samog sebe predstavlja beskonačno prebiranje po njegovim protivrečnostima u pokušaju da se dođe do apsolutnog odgovora šta je dobro a šta loše.

Posmatranje sekundarnog morala „od spolja“, kao dela evolutivnog razvojnog procesa, dozvoljava sagledavanje evolutivne nužnosti i mehanizama njegovog nastajanja, činjenice da su unutrašnje protivrečnosti njegova imanentna karatkteristika, te da u tom smislu dobro i loše ne postoje kao apsolutne kategorije.

Esej INTUITIVNE MISLI O NASTANKU LJUDSKOG MORALA poručite: OVDE

Osnovna svrha sekundarnog morala posmatranog iz samog sebe je omogućavanje održanja ličnog života i života vrste bez (ili sa najmanjim mogućim stepenom) ugrožavanja održanja života drugih.

Posmatrano „od spolja“, sekundarni moral je nastao kao evolutivna nužnost u procesu morfološko-funkcionalnih usložnjavanja ljudskih predaka, od kojih su najvažnija: 1) dvopolno razmnožavanje, 2) istovremeno rađanje više jedinki, 3) život u zajednici sa razvojem novih interpersonalnih nagona i 4) razvoj više svesti (svesti o sebi).

Sekundarni moral je inicijalno bio definisan neformalno – neodređenim nagonskim potrebama osobe da se ponaša u skladu sa društvenim pravilima – običajima; razvojem ljudskog društva nastaju formalni oblici definisanja morala, predstavljeni religijskim i svetovnim zakonima.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *