Nebojša Ivanović je rođen u Vlasotincu 1964. godine. Po zanimanju je lekar – hirurg onkolog. Na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu je profesor hirurgije.
Nebojša Ivanović je kao profesor na Katedri za hirurgiju Medicinskog Fakulteta u Beogradu autor naučnih rasprava i studija iz oblasti hirurške tehike i prognoze karcinoma dojke, objavljenih u vodećim svetskim publikacijama onkološke hirurgije (naslovi najznačajnijih radova: „The number of negative nodes as a prognostic factor in breast cancer: A difficult concept to defend“, „Is there any place for the N/T quotient as a prognostic factor in breast cancer?“, „Fragmentation of axillary fibrofatty tissue during dissection facilitates preservation of the intercostobrachial nerve and the lateral thoracic vein“). Jedan je od retkih hirurga koji je kreirao i publikovao sopstvenu hiruršku tehniku poštedne operacije karcinoma dojke, u vodećem svetskom časopisu za tu oblast, “The Breast”…
Ljudski moral predstavlja skup pravila ponašanja u životnim aktivnostima ljudskih jedinki. Životne aktivnosti su motivisane voljom, cilj im je održanje ličnog života i života vrste.
O NASTANKU, STRUKTURI I PRINCIPIMA FUNKCIONISANJA LJUDSKOG MORALA
U ovom eseju dolazimo do obrta u tumačenju strukture nastanka ljudskog morala. Ispostavlja se da je moral racionalna reakcija više svesti na narcizam, a ne narcistička težnja za udaljavanje više svesti od primarnih nagona.
Roman „O ženkama i mužjacima“ je knjiga autora Nebojše Ivanovića koja nastoji da odgovori na nekoliko pitanja: Da li su muškarci predodređeni da imaju više žena?
PSIHOLOŠKO FUNKCIONISANJE VIŠE SVESTI
Ovaj esej ima za cilj da prikaže strukturu narcizma više svesti kao njenog imanentnog i osnovnog nagonsko-emotivnog sadržaja, kao i njegove odnose sa primarnim i sekundarnim nagonima. Narcizam je važna tačka u razmišljanjima o nagonima i emocijama, zbog čega je ovaj tekst od posebnog značaja, ali se i u drugim tekstovima narcizam obilno obrađuje, što svakako upotpunjuje sliku o njemu.
PSIHOLOŠKE FUNKCIJE NA MOLEKULARNOM NIVOU
STRUKTURA SVESTI
Ljudski intelekt, odnosno funkcija višeg razmišljanja, kroz evoluciju se razvila neproporcionalno snažno u odnosu na druge psihološke funkcije – čula, emocije i nagone. To se uočava već površnim pogledom na anatomiju ljudskog mozga, gde neokorteks kao nosioc funkcije višeg razmišljanja svojim volumenom višestruko prevazilazi volumen bazalnih ganglija, koje su sedište ovih drugih funkcija.
